O namaPrijavite se na newsletter
Digitalni detoks

Kako prekomerna upotreba ekrana utiče na dečji mozak

Prekomerna upotreba ekrana utiče na dečji mozak najčešće tiho, kroz svakodnevne navike: manje sna, manje kretanja, manje razgovora sa odraslima i više rasute pažnje. Zato stručnjaci danas ne gledaju samo broj sati pred ekranom, već i širu sliku, šta dete gleda, kada koristi ekran i šta ekran potiskuje u toku dana. Američka pedijatrijska akademija naglašava da su za zdrav razvoj važni kvalitet sadržaja, kontekst korišćenja i razgovor sa detetom, a ne samo prosto brojanje minuta.

Zašto su dečji mozak i ekran posebno osetljiva tema

U detinjstvu se mozak intenzivno razvija kroz odnos sa drugim ljudima. Dete uči kroz pogled, govor, dodir, igru, pokret i ponavljanje. Zbog toga ekran nije samo pitanje sadržaja koji dete prati, već i pitanje onoga što zbog ekrana izostaje. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da deca mlađa od godinu dana ne budu izložena sedentarnom vremenu pred ekranom, da se za decu od godinu dana ekran ne preporučuje, a da za uzrast od 2 do 4 godine sedentarna upotreba ekrana bude ograničena na najviše jedan sat dnevno, pri čemu je manje bolje. Ove smernice nisu tu da uplaše roditelje, već da podsete da se u najranijim godinama razvoj najviše oslanja na san, kretanje, rutinu i živ odnos sa odraslom osobom.

Najjasniji uticaj: san

Kada se govori o uticaju ekrana na dečji mozak, san je oblast u kojoj su nalazi najdosledniji. Naučni radovi i meta-analiza objavljeni 2025. pokazali su da je više vremena pred ekranom povezano sa kraćim snom, kasnijim odlaskom na spavanje i većim rizikom od teškoća sa uspavljivanjem. To je važno zato što san ima ključnu ulogu u pamćenju, regulaciji emocija, učenju i pažnji. Kada ekran postane deo večernje rutine, dete narednog dana često bude umornije, razdražljivije i manje fokusirano.

Ekrani i pažnja: problem nije samo u sadržaju

Prekomerna upotreba ekrana može da utiče na pažnju, ali ne samo zato što je sadržaj brz, šaren ili stimulativan. Problem je i u tome što ekran lako postaje stalna pozadina dana, tokom obroka, igre, učenja i odmora. Američa pedijatrijska akademija zato naglašava da nije dovoljno govoriti samo o „screen time“ limitima, već treba proceniti da li digitalni sadržaji potiskuju san, fizičku aktivnost, porodične razgovore i druge razvojno važne aktivnosti. Upravo ta zamena često pravi najveći problem.

Uticaj na gotov i razvoj komunikacije

Kod male dece posebno je važan uticaj ekrana na govor i komunikaciju. Kohortna studija objavljena u JAMA Pediatrics 2024. pokazala je negativnu povezanost između vremena pred ekranom i količine razgovora između roditelja i deteta uzrasta od 12 do 36 meseci. Istraživači su utvrdili da je svaki dodatni minut vremena pred ekranom bio povezan sa manjim brojem reči koje dete čuje od odraslih, manjim brojem dečjih vokalizacija i manjim brojem uzajamnih razgovornih razmena. Drugim rečima, ekran često zauzima prostor u kome bi se inače razvijali jezik, pažnja i socijalne veštine.

Nije sve isto: važni su sadržaj, uzrast i način korišćenja

Nauka ipak ne podržava preterano pojednostavljene zaključke. Nije svako korišćenje ekrana isto i ne deluje jednako na svako dete. Naučni rad i meta-analiza JAMA Pediatrics iz 2024. pokazali su da su veće gledanje programa i televizor koji radi u pozadini povezani sa lošijim kognitivnim ishodima u ranom detinjstvu, dok su neprimeren sadržaj i korišćenje ekrana od strane negovatelja tokom interakcije bili povezani sa lošijim psihosocijalnim ishodima. S druge strane, zajedničko gledanje i razgovor uz sadržaj mogu imati povoljniji efekat od pasivnog i usamljenog gledanja. I Norveški institut za javno zdravlje upozorava da posledice zavise od uzrasta, vrste ekrana, sadržaja i porodičnog okruženja.

Kako da roditelj prepozna da je ekran postao problem

Problem najčešće nije jedna epizoda gledanja crtanog filma, već obrazac. Ako ekran redovno prati uspavljivanje, obroke, svaku dosadu i svaki trenutak smirivanja deteta, verovatno zauzima preveliki prostor. Znakovi da je potrebno uvesti jasnije granice mogu biti kasnije uspavljivanje, kraći san, veća razdražljivost, slabija zainteresovanost za igru bez ekrana i manje spontanog razgovora sa ukućanima. Ovakve promene ne znače automatski da je ekran jedini uzrok, ali jesu signal da vredi preispitati svakodnevne navike.

Šta je zdraviji pristup

Pristup bez toksina u ovom slučaju ne zagovara potpunu zabranu tehnologije, već smanjenje nepotrebnog opterećenja. To znači da ekran ne bude deo uspavljivanja, da televizor ne radi stalno u pozadini, da se biraju kvalitetniji i uzrastu prilagođeni sadržaji i da dete, posebno u ranom uzrastu, ekran ne koristi samo. Najvažnije je da ekran ne zameni ono što je dečjem mozgu najpotrebnije: san, kretanje, čitanje, dosadu iz koje nastaje igra i živ razgovor sa odraslima. Kada ekran prestane da bude podrazumevana pozadina detinjstva, mozak dobija ono što mu je zaista potrebno za zdrav razvoj.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i nije zamena za medicinski, psihološki ili razvojni savet. Ako kod deteta primećujete izražene probleme sa snom, pažnjom, govorom, ponašanjem ili učenjem, obratite se pedijatru, dečjem psihologu ili drugom stručnjaku.

Izvori

Prijava na listu korisnika - osnovni
Prijava na listu korisnika - osnovni