Uticaj vremena pred ekranom na odrasle

Prekomerno vreme pred ekranom kod odraslih utiče postepeno, kroz obrasce koji se ponavljaju iz dana u dan: kasnije uspavljivanje, plići san, rasutu pažnju, stalnu pobuđenost i osećaj mentalnog zamora. Nauka za sada ne potvrđuje jednostavnu priču da svaki ekran sam po sebi „kvari mozak“, ali pokazuje da način, vreme i intenzitet korišćenja mogu da opterete kognitivno funkcionisanje i svakodnevno blagostanje.

Šta je zaista dokazano

Za odrasle ne postoji jedno univerzalno ograničenje vremena pred ekranom koje bi važilo za svakoga. Istraživanja sve češće pokazuju da je važniji obrazac upotrebe nego sama minutaža: da li ekran remeti san, prekida koncentraciju, produžava sedenje, zamenjuje kretanje i kontakt sa ljudima ili postaje stalna pozadina svakog slobodnog trenutka. Drugim rečima, problem nije samo u tome koliko dugo gledamo u ekran, već i kako ga koristimo, u kom delu dana i šta zbog njega izostaje.

San je najosetljivija tačka

Veza između prekomerne upotrebe ekrana i funkcije mozga kod odraslih vidi se kroz san. Kada ekran postane deo večernje rutine, problem nije samo plavo svetlo, već i to što mozak ostaje u stanju budnosti zbog poruka, vesti, kratkih video-sadržaja i stalne promene stimulusa. Posledice se zatim preliju na sledeći dan: pažnja je slabija, tolerancija na stres niža, a donošenje odluka teže. Zato večernje skrolovanje često deluje bezazleno, iako upravo ono najbrže narušava mentalnu svežinu.

Pažnja se ne gubi odjednom, već se rasipa

Još jedan važan efekat vidi se u načinu na koji ekrani fragmentišu pažnju. Digitalno okruženje nas navikava na brze prelaze sa jedne informacije na drugu: poruke, kartice u pretraživaču, notifikacije i stalna potreba da „samo nešto proverimo“. Kada se takav obrazac ponavlja iz sata u sat, mozak se privikava na česte prekide, a duboka koncentracija postaje teža. Problem je što pažnja ne nestane u jednom trenutku, već se postepeno rasipa, pa i zadaci koji su ranije bili rutinski počinju da traže više napora.

Nije isto aktivno i pasivno korišćenje

Važno je naglasiti i da nije svaka upotreba ekrana ista. Nije isto da li na računaru pišemo, istražujemo, učimo ili obavljamo smislen zadatak, ili satima pasivno prelazimo sa jedne kratke informacije na drugu. Aktivna i ciljano usmerena upotreba može da bude deo funkcionalnog dana, dok je pasivno i automatsko korišćenje mnogo češće povezano sa umorom, gubitkom vremena i osećajem da smo „mentalno puni“, a bez stvarnog odmora.

Kada ekran postane odgovor na svaku prazninu

Poseban problem nastaje kada telefon ili laptop počnu da popunjavaju svaku mikropauzu: čekanje, dosadu ili kratki pad energije. Tada ekran više nije samo alat, već refleks. Na prvi pogled to deluje kao kratko rasterećenje, ali u praksi često sprečava pravi oporavak, jer mozak umesto predaha dobija novu dozu stimulacije.

Šta znamo o promenama u mozgu

Kada se govori o „mozgu i ekranima“, često se pominju i studije snimanja mozga. One otvaraju važna pitanja, posebno kod problematične i kompulsivne upotrebe pametnih telefona, ali je važno ostati oprezan. Većina tih istraživanja ima ograničenja: mali uzorci i nemogućnost da sa sigurnošću pokažu šta je uzrok, a šta posledica. Poštenije je zato reći da postoje razlozi za oprez i dalje praćenje, ali ne i za senzacionalne tvrdnje da ekrani sami po sebi „uništavaju“ mozak odraslih.

Šta uraditi u praksi

Najkorisniji pristup nije potpuna zabrana tehnologije, već digitalna higijena. To znači da telefon ne bude poslednja stvar koju gledate pred spavanje, da notifikacije ne upravljaju ritmom dana i da ekran ne bude stalna pozadina svakog slobodnog trenutka. Dobro je uvesti jednostavna pravila: bez telefona u krevetu, bez paralelnog korišćenja više ekrana, sa jasnim periodima dana kada se poruke i mreže proveravaju namerno, a ne impulsivno.

Višak vremena pred ekranom kod odraslih najčešće ne deluje kao jedna velika povreda mozga, već kao niz sitnih svakodnevnih pomeranja: manje sna, više prekida, slabiji fokus i veći mentalni umor. Zato je najbolja zaštita više svesnog upravljanja navikama. Kada ekran prestane da određuje ritam dana, mozak dobija više prostora za ono što mu je zaista potrebno: san, kontinuitet pažnje, kretanje i mir.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i nije zamena za medicinski ili psihološki savet. Ako uz prekomernu upotrebu ekrana primećujete izražene probleme sa spavanjem, anksioznošću, raspoloženjem ili svakodnevnim funkcionisanjem, obratite se lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje.

Izvori

Frontiers in Psychiatry, The association of screen time and the risk of sleep outcomes: a systematic review and meta-analysis, 2025. (pmc.ncbi.nlm.nih.gov)
PNAS Nexus, Blocking mobile internet on smartphones improves sustained attention, mental health, and subjective well-being, 2025. (academic.oup.com)
University of California, Irvine, Regaining Focus in a World of Digital Distractions, 2023. (informatics.uci.edu)
Journal of the Association for Consumer Research, Brain Drain: The Mere Presence of One’s Own Smartphone Reduces Available Cognitive Capacity, 2017. (journals.uchicago.edu)
DIGITAL HEALTH, From screens to cognition: A scoping review of the impact of screen time on cognitive function in midlife and older adults, 2025. (journals.sagepub.com)
Psychoradiology, Neuroimaging the effects of smartphone (over-)use on brain function and structure—a review on the current state of MRI-based findings and a roadmap for future research, 2023. (academic.oup.com)