Da li je teflon štetan? Šta zaista kažu nauka i regulatori

Teflonsko posuđe nije automatski opasno, ali kod njega je ključno kako se koristi, u kakvom je stanju i šta od njega očekujete u svakodnevnoj kuhinji. Naučni i regulatorni izvori uglavnom se slažu u jednom: PTFE premaz na posuđu ne predstavlja očekivani zdravstveni rizik kada se koristi pravilno, ali pregrevanje i oštećenje premaza nisu zanemarljivi detalji.

Šta je zapravo teflon

Teflon je komercijalni naziv koji se najčešće koristi za PTFE (politetrafluoretilen), polimer poznat po neprijanjajućoj površini. Upravo zbog toga se koristi na tiganjima, šerpama i drugom kuhinjskom posuđu. PTFE pripada široj grupi PFAS supstanci, ali je važno razlikovati gotov polimer na posuđu od drugih PFAS hemikalija koje imaju drugačiji profil rizika.

Još jedna važna razlika odnosi se na PFOA, supstancu koja se ranije koristila u proizvodnji i koja je godinama izazivala zabrinutost zbog povezanosti sa zdravstvenim rizicima. PFOA nije isto što i PTFE, i ta razlika je važna kada se procenjuje realan rizik za potrošača u kuhinji.

Kada teflon može da bude problem

Najvažniji rizik nije samo postojanje teflona, već pogrešna upotreba.

Nemački savez­ni institut za procenu rizika (BfR) navodi da PTFE premaz na posuđu predstavlja zdravstveni rizik kada se jako zagreva dok je posuđe prazno, jer tada može da dođe do pregrevanja premaza i stvaranja gasova štetnih po zdravlje. BfR kao kritičnu zonu navodi temperature iznad 360 °C.

U praksi to znači da problem može nastati kada se prazan tiganj ostavi na jakoj ringli da se dugo zagreva, naročito bez hrane i bez masnoće. To nije isto što i normalno kuvanje na umerenoj ili srednje jakoj temperaturi. BfR takođe navodi da se, kada se posuđe koristi kako je predviđeno, ne očekuju štetni efekti po zdravlje.

Da li nešto iz premaza prelazi u hranu

Ovo je pitanje koje ljude najviše zanima, i tu treba biti vrlo precizan.

BfR navodi da se iz PTFE premaza fluorovane supstance mogu preneti u hranu, ali da su količine pri pravilnoj upotrebi toliko male da se ne očekuju štetni efekti po zdravlje.

Slično navodi i Američka agencija za hranu i lekove: kod neprijanjajućih premaza za šerpe i tiganje PFAS molekuli su polimerizovani i vezani za površinu na visokim temperaturama, a dostupne studije pokazuju da u hranu migriraju zanemarljive količine PFAS iz takvog premaza. PFAS mogu migrirati iz neprijanjajućih premaza i ambalaže u hranu, ali da je doprinos posuđa ukupnoj izloženosti ljudi mali u poređenju sa drugim izvorima.

Šta je sa ogrebanim i starim tiganjima

Oštećen teflonski premaz nije isto što i neoštećen premaz, i to treba posebno naglasiti.

BfR navodi da se sitne čestice sa izgrebane PTFE površine mogu odvojiti i slučajno progutati, ali da se ne očekuje negativan uticaj na zdravlje jer je PTFE inertan i ne vari se, već se izlučuje nepromenjen. Ipak, to nije razlog da se oštećeno posuđe zadržava u upotrebi. Ako se sloj ljušti, ako ima više ogrebotina ili je površina vidljivo propala, razumna odluka je zamena.

Gde je tu PFOA i zašto se toliko pominje

Zabrinutost oko teflona velikim delom dolazi iz priče o PFOA, hemikaliji iz PFAS grupe koja se ranije koristila u industriji.

EPA navodi da naučna istraživanja ukazuju da izloženost određenim PFAS supstancama može biti povezana sa štetnim efektima po zdravlje, a PFOA je jedna od najpoznatijih i najviše proučavanih supstanci u toj grupi.

To ne znači da svako teflonsko posuđe automatski „sadrži PFOA“, niti da su PTFE i PFOA ista stvar. Znači da je opravdano praviti razliku između stare industrijske prakse i današnjeg gotovog proizvoda, posebno kada se kupuje posuđe od ozbiljnih proizvođača.

Da li je teflon kancerogen

Na osnovu dostupnih regulatornih izvora, nije korektno napisati da je PTFE premaz na posuđu u normalnoj upotrebi klasifikovan kao kancerogen. Regulatorna zabrinutost je mnogo više vezana za pojedine PFAS supstance, naročito PFOA, nego za pravilno korišćen gotov PTFE premaz na tiganju.

Mnogo tačnije je reći: problem nije obična upotreba neoštećenog tiganja, već nepotrebno pregrevanje, loše navike u kuhinji i dugo korišćenje oštećenog posuđa.

Kako da koristite teflonsko posuđe opreznije

Ako ga već imate, najkorisnije smernice su jednostavne:

Nemojte zagrevati prazan tiganj na najjačoj temperaturi.
Ne koristite metalni pribor koji oštećuje premaz.
Ne koristite posuđe kojem se sloj ljušti ili je ozbiljno izgreban.
Za jela koja traže veoma visoke temperature, razmislite o drugom materijalu.

Koje su zdravije alternative

Za ljude koji žele da dugoročno pojednostave izbor i smanje kontakt sa sintetičkim neprijanjajućim premazima, praktičnije opcije su:

• nerđajući čelik – stabilan, dugotrajan i dobar za svakodnevno kuvanje;
• liveno gvožđe – ima dug vek trajanja;
• kvalitetno keramičko posuđe – kvalitet značajno varira od proizvođača do proizvođača, zato treba pažljivo birati.

Ove alternative nisu savršene za svaku namenu, ali su dobar izbor za domaćinstva koja žele jednostavnije i dugoročnije rešenje bez PTFE premaza. Ovo je posebno važno ako kuvate često, na jačim temperaturama i želite da kuhinju postavite tako da vam zdraviji izbor bude i lakši izbor.

Teflon nije tema za paniku, ali jeste tema za informisan izbor.

Ako je premaz neoštećen i ako se posuđe koristi pravilno, zvanični izvori ne ukazuju na očekivani zdravstveni rizik pri normalnoj upotrebi. Ali ako se tiganji pregrevaju, ako se koriste godinama iako su izgrebani ili ako vam je cilj da smanjujete kontakt sa sintetičkim hemikalijama u kuhinji, onda je sasvim razumno da krenete ka stabilnijim materijalima. Ne treba čekati da staro posuđe potpuno propadne, već sledeću kupovinu iskoristiti kao priliku za pametniji izbor. Nerđajući čelik i liveno gvožđe dugoročno nude mirniju i predvidljiviju opciju za svakodnevno kuvanje.

Ukoliko želite da primenite pristup bez toksina i smanjite svakodnevnu izloženost toksinima, preporuka je da pređete na zdravije alternative i zamenite posuđe u kome svakodnevno kuvate. Na taj način pravite svesno zdraviji izbor koji će dugoročno doprineti vašem zdravlju i zdravlju vaše porodice.

Izvori

• European Food Safety Authority (EFSA), (European Food Safety Authority)
• German Federal Institute for Risk Assessment (BfR), (Bundesinstitut für Risikobewertung)
• S. Food and Drug Administration (FDA), (U.S. Food and Drug Administration)
• S. Environmental Protection Agency (EPA), (US EPA)