Najbezbedniji materijali za kuvanje i pečenje

Kad se govori o zdravijem domu, posuđe je jedna od onih tema koju ljudi često potcenjuju. Hranu ne unosimo samo kroz namirnice koje kupujemo, već i kroz materijale u kojima kuvamo, pečemo, podgrevamo i čuvamo ostatke. Pitanje „koji je materijal najbolji“ nije pitanje estetike ni trenda, već prakse zdravog kuvanja. Zato je je korisno da znate koji materijali su stabilniji, kada su bezbedan izbor, a kada treba biti oprezniji. Različiti materijali mogu oslobađati različite supstance u hranu i na to utiču vrsta namirnice, temperatura i način upotrebe. Upravo zato najbezbednije posuđe nije isto za svaku namenu.

Inoks kao najpraktičnija osnova

Ako treba izdvojiti jedan materijal koji je za većinu domaćinstava najracionalniji i najsigurniji izbor za svakodnevno kuvanje, to je kvalitetan nerđajući čelik, odnosno inoks. Dobar inoks je čvrst, dugotrajan, otporan na rđu i ne traži posebnu pažnju kao neki osetljiviji materijali. U praksi je odličan za supe, sosove, kuvanje povrća, testenine, pirinač i većinu svakodnevnih jela. Njegova velika prednost je stabilnost: nema premaza koji se troše, nema sloja koji može da se ljušti i ne traži poseban režim upotrebe. Ipak, nerđajući čelik često sadrži i nikl, pa osobe sa izraženom alergijom na nikl treba da budu oprezne pri izboru. Za većinu ljudi to nije razlog da izbegavaju inoks, ali jeste razlog da čitaju deklaracije i biraju pouzdane proizvođače.

Liveno gvožđe i emajlirano liveno gvožđe

Liveno gvožđe je odličan izbor za one koji često peku, vole da zapeku jela ili kuvaju na višoj temperaturi. Dobro drži toplotu, traje godinama i posebno je korisno za jela koja traže ravnomerno pečenje. Problem je što golo, nezaštićeno liveno gvožđe nije idealno za dugo kuvanje ili čuvanje kiselih namirnica poput paradajza, limuna ili jela sa dosta sirćeta. Zbog toga se savetuje da se kisela hrana ne kuva niti ostavlja dugo u neobloženom livenom gvožđu. Ako želite praktičniju varijantu, emajlirano liveno gvožđe je često bolji izbor za zdraviji dom: stabilno je, ne reaguje sa hranom na isti način i lakše se uklapa u svakodnevnu upotrebu. Ovde je važno samo jedno pravilo, ako je emajl ozbiljno oštećen, napukao ili okrnjen, takav komad više nije dobar kandidat za redovno kuvanje.

Staklo, keramika i emajl za pečenje

Za rernu su staklo i kvalitetne keramičke ili emajlirane posude vrlo dobar izbor, naročito za lazanje, musake, povrće, hleb, kolače i jela koja se peku sporije. Prednost ovih materijala je što su relativno inertni. Ali ovde postoji jedna važna granica: nisu sva keramika i sve glazure iste. Keramičko i glazirano posuđe može biti problem ako sadrži olovo ili kadmijum, naročito kada je poreklo nejasno, kada je komad kupljen kao suvenir ili kada je označen kao dekorativan, a ne kao proizvod za kontakt sa hranom. Zato je pravilo jednostavno: za kuvanje i serviranje birajte samo posuđe koje je jasno namenjeno kontaktu sa hranom i kupljeno od proizvođača koji navodi sastav i namenu. Ukrasna keramika i „rustični“ suveniri nisu isto što i posuđe za svakodnevnu upotrebu.

Šta je zaista dobro, a šta nije

Najbolji izbor za većinu kuhinja izgleda ovako: inoks za lonce i šerpe, liveno ili emajlirano liveno gvožđe za jaču toplotu, a staklo ili kvalitetna keramička/emajlirana posuda za pečenje u rerni. To je baza sa kojom se retko greši.

Najbezbedniji materijali za kuvanje i pečenje su oni koji su stabilni, provereni, jasno deklarisani i primereni načinu na koji zaista kuvate. Za većinu ljudi to znači manje oslanjanja na premaze, manje nepoznatih legura i više poverenja u dobre osnovne materijale: inoks, kvalitetno liveno gvožđe, emajl i staklo. To je racionalan, održiv izbor koji ne traži stalnu zamenu posuđa niti komplikovanu kuhinjsku filozofiju.

Izvori